kako me samo mrzi da pišem

svako ko me iole zna je svestan da je moj medij govor i da ako nešto znam onda to je da baratam rečima ali u usmenom obliku...pisanje jednostavno nije moj način komunikacije i oduzima mi mnogo energije da sastavim makar i običnu rečenicu dok kada govorim reči samo lete...možda je to stvar treninga
u svakom slučaju, prošlog vikenda smo bili u šizuoki na ekskurziji sa namerom da vidimo fuđi ali se to nije ostvarilo jer je vreme bilo užasno...ipak ekskurzija je bila zanimljiva, odseli smo u rjokanu, imali tradicionalnu večeru plus karaoke a kasnije smo magda i ja išle i u ofuro, pa u stolicu za masažu tako da je bilo veoma opuštajuće...ja nisam bila pijana mada sam popila čašu japanskog piva koje je bilo još groznije nego ona u srbiji pa sam ostatak flaše utrapila magdi koja nije imala problema da to popije, zatim popije još ko zna koliko čaša sakea i ne bude pijana ni malo...ah taj baltik, kakvi su to čvrsti ljudi a ne ko ja
toja se pak poprilično našljokala, nije znala da nađe našu sobu pa je upadala redom u tuđe, saplitala se o stepenice i slično a posle je u toku noći vikala na mongolskom jer je imala grčeve u nogama i noćne more...soba je zapravo bila za nas četiri, mene, magdu i dve devojke iz amerike, elišiju i rebeku ali se toja uselila jer nije htela da se odvaja od mene i magde...nismo baš puno pričale posle ali verujem da su amerikanke bile oduševljene što smo im u sobu dovele pijanu mongolku koja se pola noći bacakala i vrištala...šta da se radi
sve u svemu, bilo je lepo na ekskurziji a i sve ostalo je ok
danas prvi put zvanično nas petoro pravimo večeru zajedno, iako smo i do sada uglavnom jeli zajedno ali ono što ja sama spremim...mislim da će se praktično svesti na isto samo ćemo ubuduće namirnice kupovati zajedno i deliti trošak...pre večere učimo oko 2 sata zajedno u prostoriji za učenje a posle večere je uglavnom mini žurka u mojoj sobi...magda je trenutno malo zauzeta jer su joj došli roditelji u posetu, ali kada se oni vrate počeće i filmske večeri u mojoj sobi ali preko simonovog kompa pošto je moj baš mali...napravili smo već listu filmova koje ćemo gledati: shoot'em up, fight club, farinelli, star wars, se7en, lord of war, dead man i tako dalje
btw danas je julienu rođendan ali će žurku praviti u subotu zajedno sa danom kojoj je baš u subotu rođendan (inače njih dvoje se stalno nešto svađaju...ne baš ozbiljno ali mislim da se julien ustvari sviđa dani međutim julien nju stvarno ne podnosi) julien nam je dao spisak knjiga koje želi da mu kupimo pa ćemo to uraditi sutra-prekosutra a danas sam mu ja čisto pro forme dala jedno pakovanje cigareta, za hitne slučajeve kad ja, njegova tobacco succubus nisam tu

nadimci

evo čisto par redova o nadimcima i imenima kojim me ovde ljudi zovu
toja na primer nikako da zapamti da se zovem milica a ne milicija i svaki put kad me zove iznervira magdu jer magda ima jako loše asocijacije vezane za reč milicija, komunizam u poljskoj i slično...kako bi ona rekla, naš veliki brat rusija (poljaci za razliku od nas rusiju smatraju za svog velikog brata a ne majku)
toja me osim toga zove i ućugju što bi u prevodu bilo svemirska krava jer sam kao neobična osoba pa sam svemirac ali nisam čovek jer su mi zubi ravni kao kod krave pa sam umesto ućuđin, ućigju
simon me najviše opanjkava i kada me ne zove opisno nešto poput opasni srpski ili slovenski manijak ubica i sl. onda mi se obraća sa gimli ili čak ponekad kaže i da sam golum...ali glavni nadimak za mene je tobacco succabus koji mi je dao julien jer mu stalno dajem moje cigarete...povremeno sam i samo succubus kada imam neke čudne asocijacije i kvarim našeg dragog čistog hrišćanina nemca posvećenog porodičnim vrednostima...doduše kaže da mi neće uspeti da ga iskvarim jer je on paladin i succubuse na njega ne utiču...sve u svemu, od ovih četvoro prijatelja sa kojima sam sada skoro non-stop, troje su geekovi ( pre svega simon, pa julien ali i magda) dok je jadna toja normalno dete...sreća, seća radost uživancija

menza

evo par redova o menzi na faksu...
hrana je sasvim fina ali je uvek gužva jer svi jedemo u isto vreme oko 12 i to ne samo studenti nego i profesori i ostalo osoblje često jede u toj istoj menzi...gomila povrća, pirinča, ribe, miso supa, udon, ramen,voćna salata čak i pileća džigerica spremljena na sličan način kao što je u srbiji pravimo...svega ima...samo jedan detalj je malo gadan...nakon što jedemo treba da vratimo posuđe na pranje ali pre toga i sami treba malo da ga saperemo...to mesto gde se sapiraju sudovi je poprilično bljak jer je puno bačene hrane izmuljane i izmešane sa vodom...srećom, tamo se ide posle obroka
sve je uglavnom jeftino osim povrća a pošto ja uvek natrpam brokolija i kukuruza i paradajza na kraju platim preko 500 jena (250 din) dok većina japanaca jede samo udon i to ispadne manje od 200 jena
zanimljiv blog entry ne?
umesto da pišem o nabe žurkama koje smo imali juče i prekjuče ja o menzi...ali o žurkama i nema baš bog zna šta da se kaže jer to nisu žurke kakve se prave u srbiji već se okupe ljudi i kuvaju zajedno neki čorbuljak stalno dodajući sastojke iznova i iznova i neprekidno se jede i pomalo ćaska...nit muzike, nit igranja...srećom pa je tu dana iz rumunije pa bar povremeno kad ona krene da priča o svojoj novoj simpatiji derući se na sav glas, pomalo zaliči na pravu žurku

potpuno bez veze

evo jednog entrija koji nema veze sa japanom ali eto došlo mi je da napišem da obožavam jensa lekmana i da je njegova pesma "a postcard to nina" možda i najlepša pesma koju ja znam...eh, kad bi bar jens došao u japan u ovih godinu dana...on je od onih muzičara za koje imate utisak da biste mu bez problema prišli i mogli baš lepo sa njime da proćaskate

ljudi

Igor mi se žalio da uopšte nema ljudi na slikama koje sam stavila pa ću sada da okačim slike sa prošlonedeljne žurke povodom rođendana jednog vrlo simpatičnog kineza koga neki zovu jo a neki jan pa nisam sigurna kako da ga ovde označim...

Dakle, prvo smo se prejeli ovde u domu a onda smo išli u karaoke boks... Magda, Simon, Muftoja (Mongolija) i ja smo se vratili kući oko 3 dok su neki ostali sve do 5. To je inače bila sreda i sutradan je trebalo da budemo na času u 9. Pola nas je izostalo ali mi što smo se vratili u 3 smo se ipak nekako dovukli...

Magda i ja smo pevale "Dancing Queen", "Kokomo" a sa Danom u troje smo pevale "Hips Don't Lie". Na poslednjoj slici u pozadini nam se smeju Muftoja i Simon.

jeleni

Dakle danas je bilo to čuveno sečenje rogova...pa, recimo da je bilo interesantno. Malo mi je bilo žao što ih tako love i maltretiraju ali da nije tako neko bi stradao. Neću mnogo da pišem, slike same govore... samo da prvo objasnim ovih prvih par koje nemaju veze sa jelenima.

Prvo je dakle breskva, upakovana u nešto da je pipanjem ne bi pokvarili; košta oko 200 dinara komad. Još je nisam pojela ali lepo miriše.

Drugo je moja nova futrola za eeepc. Mislim da je prava japanska... kupljena u 'sve za sto jena' prodavnici, naravno.

Zatim sledi jedan usputni pejsaž...

...a onda trgić ispred Kintecunara stanice koji je ovde nešto kao Trg Republike u Beogradu - svi sastanci u gradu su tamo.

Ostalo je sa sečenja rogova pa uživajte u japanskoj tradiciji i običajima!

opet sam sedela do kasno...

... samo ovaj put nismo išli u karaoke boks nego smo do tri sata u domu raspravljali o politici i sl. ... na engleskom ipak, jer su komplikovane stvari, ali bilo je stvarno zabavno. Simon (Nemačka), Pervin (Azerbejdžan), i ja, a Mun (Koreja), Loredana (Rumunija), Jan (Kina) i još poneko povremeno su dolazili da slušaju jer vole da slušaju kad neko priča engleski.


Pervin je, dok smo samo ja i simon raspravljali, rekla da joj zvuči kao da slusa BBC radio, što je mislim najveći kompliment za moj engleski koji sam ikada dobila, ma koliko netačan bio. Pričali smo o svemu, o raspadu Jugoslavije, problemima Evropske Unije, patriotizmu u Nemačkoj tj. o nemanju istog, ali najviše smo se zadržali oko genocida nad Jermenima jer Simon ima jako čvrst stav po tom pitanju, i potpuno suprotan od onog koji ima Pervin.


Pervin se zaista divim; ona je Muslimanka koja je prvi put izašla iz svoje zemlje, ali je potpuno otvorena za svačije mišljenje, i kada joj je Simon pricao o genocidu nad Jermenima, ona je rekla da oni o tome uče drugačije, međutim da hoće da čuje i tu drugu stranu, i da je spremna da čita knjige na tu temu i sl. da bi mogla da dođe do ispravnog stava. Potpuno je svesna da je živela u veoma ograničenom okruženju i da su informacije o svetu koje ima mozda lažne. Kada smo Simon i ja malo skrenuli sa teme i pričali o muško/ženskim odnosima, Pervin je samo rekla da joj je čudno kada čuje da muškarac i žena tako razgovaraju, ali nije rekla da joj smeta već da shvata da mi dolazimo iz drugačije sredine. Sve u svemu, baš me je odusevila.


Juče smo imali i ceremoniju vezanu za upis u školu, i žurku posle toga na kojoj sam se opet najela sušija ko blesava... nyuugakushiki, tj. proslava upisa u školu je naravno puna nekih formalnosti tipa kad se ustaje, kad se klanja šefu škole, i sl., baš onako japanski besmislena komplikacija.


Kasnije danas idem sa Magdom (Poljska) u potragu za 'sve za 100 jena' prodavnicom, a za sutra smo zakazali odlazak na sečenje rogova jelenima koje je ovde veliki događaj od tri dana i čak se i naplaćuje ulaz oko 800 jena (400 din). U svemu tome ne bi bilo zgoreg da uhvatim i par sati da učim, mada pošto je u ponedeljak dan sporta pa se nemaju nikakve obaveze a ni šoping ne može da se obavlja, verovatno ću tada imati malo vremena za nauku.


Slike za sada bas ne prate dogadjaje ali ionako dosta kasnim sa pocetkom ovog bloga tako da sad gledate razne slike koje sam napravila otkad sam stigla...

Dakle, prva slika je sa kansai aerodrnoma, druga je maca koja stvarno jako voli da sedi na tom motoru i skoro je uvek tamo, onda slede slike iz Nara parka, pa mace kod biblioteke na faksu, i onda razni proizvodi i sl. koje ovde koristim: smokve i mandarine i moje životinjke sa njima, praško, izotonični napitak koji mi je omiljeno piće ovde (kako bi Emil tek ovde trcao :)), Arijel u japanskoj veziji, i na kraju razna instant hrana, žvake i bombone.