only cats and gadgets

Prvo što treba da kažem je da me, najiskrenije rečeno, mrzi da vodim blog... ali me još više mrzi da sto puta pišem iste mejlove, pa ću se valjda naterati nekako da barem jednom nedeljno ispišem šta se zanimljivo dešava.

Dakle, prošla je moja prva nedelja u Japanu, i osećam se skoro kao da sam ovde sto godina. Nara je mali grad, oko 400,000 stanovnika, i lako je snaći se u njemu jer se u samom centru grada nalazi ogroman park, i kada uđete u njega svugde su mape, i iz njega mozete doći do bilo kog drugog dela grada, a pritom se šetate kroz predivni park koji bi se u Srbiji pre zvao šumom. Uff, ova rečenica je bila malo čudna, ne? Već polako zaboravljam srpski :) Nasuprot onome što sam očekivala, ovde gotovo isključivo koristim japanski. Engleski sam jedino pričala sa Amerikancima koji ne znaju japanski. Oni se, na žalost, samo međusobno druže. Moje ostale kolege su uglavnom iz azijskih zemalja, sa izuzetkom jedne devojke iz Poljske sa kojom se najviše družim, jednog Nemca, i dvoje Francuza. Ostali su iz Vijetnama, Indonezije, Koreje, Mongolije, Azerbejdzana...

Za sada sve funkcioniše dobro, časovi na koje idem su mi uglavnom razumljivi i zabavni. Juče smo slavili rođendan jednom starijem kolegi iz Kine i išli smo u karaoke boks, naravno. Ostala sam do pola tri, a onda sam morala u 9 ujutru da budem na faksu. Zato se sad osećam poprilično mrtvosano, kako bi to rekla moja draga drugarica Jelica, i nemam baš snage da kuckam. Okačiću još samo par slika pošto iz nekog razloga nisam mogla da ih okačim na facebook. Još nemam net u svojoj sobi već u zajedničkoj domskoj, pa mi je malo i bezveze da kuckam i uploadujem dugo.