opet sam sedela do kasno...

... samo ovaj put nismo išli u karaoke boks nego smo do tri sata u domu raspravljali o politici i sl. ... na engleskom ipak, jer su komplikovane stvari, ali bilo je stvarno zabavno. Simon (Nemačka), Pervin (Azerbejdžan), i ja, a Mun (Koreja), Loredana (Rumunija), Jan (Kina) i još poneko povremeno su dolazili da slušaju jer vole da slušaju kad neko priča engleski.


Pervin je, dok smo samo ja i simon raspravljali, rekla da joj zvuči kao da slusa BBC radio, što je mislim najveći kompliment za moj engleski koji sam ikada dobila, ma koliko netačan bio. Pričali smo o svemu, o raspadu Jugoslavije, problemima Evropske Unije, patriotizmu u Nemačkoj tj. o nemanju istog, ali najviše smo se zadržali oko genocida nad Jermenima jer Simon ima jako čvrst stav po tom pitanju, i potpuno suprotan od onog koji ima Pervin.


Pervin se zaista divim; ona je Muslimanka koja je prvi put izašla iz svoje zemlje, ali je potpuno otvorena za svačije mišljenje, i kada joj je Simon pricao o genocidu nad Jermenima, ona je rekla da oni o tome uče drugačije, međutim da hoće da čuje i tu drugu stranu, i da je spremna da čita knjige na tu temu i sl. da bi mogla da dođe do ispravnog stava. Potpuno je svesna da je živela u veoma ograničenom okruženju i da su informacije o svetu koje ima mozda lažne. Kada smo Simon i ja malo skrenuli sa teme i pričali o muško/ženskim odnosima, Pervin je samo rekla da joj je čudno kada čuje da muškarac i žena tako razgovaraju, ali nije rekla da joj smeta već da shvata da mi dolazimo iz drugačije sredine. Sve u svemu, baš me je odusevila.


Juče smo imali i ceremoniju vezanu za upis u školu, i žurku posle toga na kojoj sam se opet najela sušija ko blesava... nyuugakushiki, tj. proslava upisa u školu je naravno puna nekih formalnosti tipa kad se ustaje, kad se klanja šefu škole, i sl., baš onako japanski besmislena komplikacija.


Kasnije danas idem sa Magdom (Poljska) u potragu za 'sve za 100 jena' prodavnicom, a za sutra smo zakazali odlazak na sečenje rogova jelenima koje je ovde veliki događaj od tri dana i čak se i naplaćuje ulaz oko 800 jena (400 din). U svemu tome ne bi bilo zgoreg da uhvatim i par sati da učim, mada pošto je u ponedeljak dan sporta pa se nemaju nikakve obaveze a ni šoping ne može da se obavlja, verovatno ću tada imati malo vremena za nauku.


Slike za sada bas ne prate dogadjaje ali ionako dosta kasnim sa pocetkom ovog bloga tako da sad gledate razne slike koje sam napravila otkad sam stigla...

Dakle, prva slika je sa kansai aerodrnoma, druga je maca koja stvarno jako voli da sedi na tom motoru i skoro je uvek tamo, onda slede slike iz Nara parka, pa mace kod biblioteke na faksu, i onda razni proizvodi i sl. koje ovde koristim: smokve i mandarine i moje životinjke sa njima, praško, izotonični napitak koji mi je omiljeno piće ovde (kako bi Emil tek ovde trcao :)), Arijel u japanskoj veziji, i na kraju razna instant hrana, žvake i bombone.